Koliko često u medijima svih vrsta nailazimo na tekstove čiji su naslovi intrigantni, ‘’bombastični’’, ekskluzivni, i, na prvi pogled, zanimljivi?
Koliko često poverujemo u sam sadržaj teksta, fotografija, video snimka?
Da li sve informacije koje dobijemo prihvatamo kao istinitu činjenicu, ili ipak imamo mehanizme kojima ih selektujemo?
Naša koleginica je prisustvovala i pohađala interaktivni kurs u okviru IREX-ovog programa pod nazivom ‘’Saznaj i razaznaj’’.
Sa Vama danas delimo sve korisne i zanimljive informacije koje smo prikupili i naučili.
Interesantan podatak je da u Srbiji postoji 2.248 registrovanih medija, od kojih je 916 štampanih medija, 326 radijskih stanica, 227 TV kanala, 736 sajtova i 26 agencija. Izuzetno veliki broj, kada uzmemo u obzir ukupan broj građana Srbije. Ali, s druge strane, upravo ovi podaci nam pokazuju da postoji velika količina informacija, a na nama je da odaberemo prave, u skladu sa našim interesovanjima, potrebama i željama.
Sjajne Marija Matić, novinarka sa desetogodišnjim iskustvom rada u informativnoj redakciji, omladinska radnica i trenerkinja u Krovnoj organizaciji mladih Srbije i Jovana Perković, diplomirana filozofkinja koja je teorijsku osnovu nagradila brojnim praktičnim znanjima iz oblasti PR-a, marketinga, medija i komunikacije podelile su svoja znanja i iskustva sa nama. Kako su nam na treningu prenele, glavni problemi medija su: lažne vesti i dezinformacije kojih je zaista mnogo.
Osnova medijske pismenosti je propitivanje činjenica, a kao ‘’alat’’ može da nam posluži tehnika ‘’Name it to Tame it’’, čiji je autor Den Sigl, a koja je bazirana na sledeća tri koraka:
1: Zastani – Okreni glavu od papira/ ekrana
2: Zapitaj se – Šta osećam?
3: Reci sebi – (Osećanje)
Ova tehnika je zaista korisna kada naiđemo na sadržaj koji može da sadrži informacije neprimerenog sadržaja ili informacije koje mogu da naškode drugom ljudskom biću. Tada je vreme da ‘’prepoznamo i obuzdamo’’, pre ‘’share/ like/ post’’ klika, i to se smatra našim angažovanjem i našom medijskom pismenošću.
Takođe, postoje alati putem kojih se može utvrditi autentičnost fotografije, kada je postavljena na internetu i kroz koje je sve eventualne promene i prilagođavanja fotografija prošla.
Na treningu smo praktičnim putem, individualno ili grupno sa ostalim polaznicima treninga saznali da je vest jednako informacija, a da komentar predstavlja lični utisak i kako, istraživajući prave izvore informacija, možemo utvrditi istinitost istih.
U eri brzog života i brzog protoka informacija često nemamo vremena da se ozbiljnije posvetimo traženju izvora i potvrđivanju istinitosti informacija, ali, sve što se jednom postavi na internet, zauvek ostaje na internetu. Budimo odgovorni kako prema sebi, tako i prema drugim ljudima.
Hvala IREX-ovom programu ‘’Saznaj i razaznaj’’ na treningu koji je organizovao.
Naši utisci su i više nego pozitivni i radujemo se novom druženju sa njima na nekoj novoj radionici, treningu ili konferenciji.